Luca Valdesi

IME: Luca
PERZIME: Valdesi
MESTO ROĐENJA Palermo (Sicily)
DATUM ROĐENJA: Jun 18, 1976
VISINA: 178 cm
TEŽINA: 80 kg
KOSA: Crna
OČI : Braon
HOBI : Ronjenje
FAVOURITE FOOD: Školjke I sladoled
ZVANJE U KARATEU : Karate Instruktor, 5th Dan Crni Pojas

Šampion od malih nogu.

Zanimljive priče šampiona biće predmet našeg interesovanja u svim brojevima. Ovoga puta izbor je pao na višestrukog svetskog šampiona u katama Luku Valdezija, koji je igrom slučaja svoju titulu izgubio baš u Beogradu.

Pored posvećenosti karateu Luka je postigao uspehe i na privatnom planu. 2001 godine se oženio instruktorkom plesa i sa njom ima tri sina. Iste godine je diplomirao na univerzitetu za poslovni menadžment a tri godine kasnije na istom univerzitetu i magistrira. Karate je postao njegova profesija što se da zaključiti iz velikog broja njegovih nastupa na takmičenjima i seminarima širom sveta. U pauzi od putovanja, kako kaže u samo dva dana, imali smo tu čast da mu postavimo par pitanja na koja je on odmah odgovorio.

Po rečima Lukine mame, od kada je prohodao Luka je bio nestašno dete koje je pokazivalo veliku borbenost u svakom svom nastupu prema stvarima koje su za njega bitne. Svaki momenat je koristio da ode sa ocem u salu i posmatra treninge. Strogo kućno vaspitanje dosta je doprinelo da se od samog starta neke stvari postave na svoje mesto.

1.Šta karate predstavlja za tebe?

- Karate je iznad svega za mene strast. Tokom bavljenja karateom postao je i način mog zivota. Pored svega toga karate je moj posao. Od malih nogu sam imao zelju da uđem u salu i satima ne izlazim iz nje ali moram priznati da nikada nisam razmisljao o tome da će to biti moje zanimanje. Vremenom sam osećao da je karate deo mene i osećao sam se prazno kada bi, a to su retki momenti, bio sprečen da odem na trening bar tri ili četiri puta nedeljno.

Više nije ostavljao izbor roditeljima, njegova odluka je je bila da preskakanja treninga nema i sve svoje obaveze je shvatao mnogo ozbiljnije nego što se to moglo očekivati od dečaka njegovih godina. Iygleda je to bila najava jedne blistave karijere…

2. Sa koliko godina si pošeo da treniraš karate i kada si odlučio da se skroz posvetiš tome?

- Prvi put sam počeo sa karate treningom u 6.-toj godini. Kao i svi početnici najviše sam učio kroz igru. Bilo mi je interesantno da jurim sa mojim vršnjacima I rešavam probleme u igricama koje su nam treneri vešto postavljali. Pravi karate treninzi su počeli kada sam napunio 13 godina. Svaki dan sam u sali provodio bar po 4 sata. Možda za dečaka u tim godinama izgleda čudno ali već tada sam osećao veliku strast prema karateu.

Šta mi sve to učimo kada krenemo da treniramo karate..hm..vrlo brzo shvatiš da tu postoje kate i borbe. Kako napraviti odabir? Da li ga praviti? Kako baš znaš da je to pravi izbor za tebe? Ma sigurno da je uvek u glavi malim karatistima da mogu i jedno i drugo. Pa zašto da ne…ali do kada…Super je ako imas pomoć sa strane za odabir!

3. Bio si podjednako uspešan kao takmičar u katama i borbama. Kako je došlo do toga da odlučiš da se baviš samo katama i da li te je neko savetovao da to uradiš?

- Tačno je da sam imao dosta uspeha i u borbama. Kompletan karatista, po rečima trenera, je onaj koji vlada obema disciplinama. Vodio sam se tom idejom da mogu da se bavim sa obe discipline. 1994.godine tehnički direktor našeg nacionalnog tima mi je rekao : ‘’ Hoćemo da napravimo novi nacionalni tim za kate. Ako želiš, dobrodošao si, ali onda ćes provoditi svo svoje vreme u treniranju kata. ‘’

Kratko sam rekao OK. To je bila prekretnica u mojoj karijeri.

Kao retko koji sport karate pruža mogućnost velikog broja putovanja po zemlji I inostranstvu. To je jako zanimljivo pogotovo kada je sve novo I neistraženo. Dobro, vremenom, iskusnim takmičarima koji su stavili hiljade kilometara pod svoje noge to i nije uživanje ali…druženje, učenje, novi gradovi, nove države, zvuči veoma primamljivo.

4. Mnogo nastupaš na takmičenjima i seminarima širom sveta. Da li su to velika odricanja za tebe i tvoju porodicu i kako sve usklađuješ?

- Ponekad to uopšte nije lako. Moja žena I sinovi znaju kojim se poslom bavim, ali za decu je to teško razumeti. Trudim se da im se što više posvetim kada sam kod kuće. Dosta razgovaram sa mojom porodicom pa onda lakše i prolazimo stvari koje nisu ni malo lake.

Roditelji. Podrška koja je mnogo važna. U sistemu u kome se zna ko sta radi samo može da bude prednost jer um ne može bolje da se ojača nego uz pomoć najbližih. E sada, kada odemo u drugu krajnost zna i da unisti dobro započete poslove. U savremenom sportu sve smo češće svedoci prica koje pričaju šampioni i oni koji su to hteli da budu, koji žale što su im roditelji bili neki poznati sportisti ili čak i treneri…

5. Tvoj prvi pravi trener je otac, kako si naveo u nekim izjavama. Koliko je to prednost u bavljenju sportom?

- Da moj prvi pravi trener je otac. On je neke stvari u mom životu postavio u tokove  kojim sada idu i na tome sam mu posebno zahvalan, praktično je na neki način trasirao moj put. Razmišljao sam često da li je to prednost ili ne. Nisam otkrio do sada.

Takmičenje i opet takmičenje i tako u krug. Treba iscrpiti snagu za svaki novi početak. Zamišljamo sebe na pobedničkom postolju. Na prvenstvu sveta. Na prvenstvu Evrope. Ali ne jednom, hoćemo mi više puta. Kakav li je osećaj??? Šta sve mora da se prođe dok se tamo ne stigne. Koliko odricanja, koliko treninga, koliko psihičke pripreme za bar pokušaj osvajanja vrha. Sve to je uvek velika borba. A kad dođes gore…

6. Takmičar si sa najviše svetskih i evropskih medalja u katama. Kako se menja odnos fizičke i tehničke pripreme u odnosu na blizinu takmičenja?

- Tokom priprema rad se menja i koriguje. Pred takmičenje sve mora da bude  perfektno. Veliki deo posla ide na jačanje uma. Glava je glavni krivac za uspeh ili neuspeh. Naravno, fizička priprema za kate je veoma kompleksna ali svi pokreti su pod kontrolom uma. Period priprema za nastup na važnom takmičenju obuhvata i izlazak na kontrolna takmičenja, samim tim taj period je poprilično dug i na trenerima tima je da usklade odnos fizičke i tehničke pripreme.Kada je sve ok onda više nema ni razmišljanja…počinje samo borba.

Karate je u modi kod nas. Tako je i u drugim zemljama koje imaju uspeha na međunarodnim takmičenjima i pravilno razvijaju ovu pre svega borilačku veštinu. Ali ima mode i u karateu. Ali moda koja je sada sastvani deo uspeha. Ulaganje u unapređenje trenažnog procesa je veoma bitna stavka svakog pohoda na vrh. Oko baš i ne može tako precizno da uvidi neke detalje koji se na savremenim mašinama mogu uočiti. Tako rade i svetski šampioni.Radili su i naši a Italijani još od ranije.

7. Na internetu se mogu videti detalji sa testiranja tehničkih karakteristika italijanske reprezentacije. Koliko po tebi nove tehnologije u procesu pripreme pomažu u ostvarivanju boljih rezultata i od kada to vaša reprezentacija praktikuje?

- Pojedini delovi testa su veoma važni kako bi uvideli da neki pokreti mogu biti mnogo bolji. Precizno se vidi svaki pokret i lako može da se uoči nepravilnost. Naravno posle je mnogo lakše ispravljati ako smo već svesni greške koju pravimo. Naš tim radi testiranja nekoliko godina unazad i dosta nam pomažu u unapređenju tehničkih karakteristika. Opet ponavljam najvažnija je veza uma i tela. Ta veza uvek mora da se oseća.

Kada jednom dođeš do vrha najradije ne bi silazio odatle. Normalno razmišljanje svakog sportiste a verujem i običnog rekreativca ili čak samo ljubitelja sporta. Nekako je vrh u sportu poseban osećaj. Postigneš uspeh i u drugim sferama života ali sportski uspeh je nešto sasvim drugo. Posle mnogo gledanja sa najviše stepenice baš u Beogradu niz se prekinuo. Moralo se korak niže. Dobro, nije toliko strašno, ali…šta sada, kako dalje…

8. Na poslednjem svetskom prvenstvu si posle dugo vremena doživeo poraz u finalu. Kakav je osećaj i odakle crpis motiv za nastavak i postizanje jos boljih rezultata?

-Kada izgubiš na takmičenju nikako ne možeš biti srećan. Mnoge stvari mi prolaze kroz glavu. Od tog momenta počinjem da analiziram. Adrenalin je jos uvek na vrhuncu. ALI takmičenje je samo takmičenje.Posle prvog utiska, tuge,  moraš da nađeš snagu da nastaviš dalje, da kreneš ispočetka bolje nego prethodni put i da sagledaš koji to deo može da bude bolji. Kreneš sa velikom željom i voljom i čekaš sledeći put.

Rad, rad i samo rad. Namestiš glavu I kreneš. Od početka do kraja treninga, od početka ciklusa do kraja, od početka takmičenja do kraja, samo rad I uložena sva svoja energija I znanje. Tako jedino može da se napreduje uvek.

9.Koliko vremena provodiš u inividualnoj pripremi za takmičenje a koliko u treniranju sa svojim kata timom?

- Treniram svaki dan dva puta dnevno, ukupno oko 4 sata. Individualni rad je prioritet. Najviše vremena trošim da uradim ono što je baš za mene predviđeno. Deset dana pred takmičenje sastajem se sa svojim timom kao i sa svim takmičarima iz reprezentacije i tada 90% mog rada je sa kata timom.Do sada je to davalo rezultate.

Više puta je bio u Beogradu. Družio se i prenosio svoje znanje našim karatistima. Sada su naši kataši nastavili da prave rezultate. Novi Sad je potvrda velikog potencijala Srpskog karatea što se tiče kata. Šta kaže višestruki svetski šampion na sve to…

10. Srbija je na EP za kadete, juniore i mladje seniore osvojila 3 medalje u katama. Dobili smo evropskog juniorskog prvaka u katama i juniorski kata tim je bio prvi. Možeš li da im daš neki savet za nastavak karijere kako bi i oni jednog dana postali svetski prvaci u seniorskoj konkurenciji?

- Pre svega želim da čestitam. Boravio sam nekoliko puta u Beogradu i držao seminare vašim karatistima. Bio sam iznenađen velikom posetom i željom za napredovanjem. Srpski karate ima dobru školu i ja sam posebno srećan što radite šotokan karate. Veoma je važno nastaviti putem uspeha i nikada ne zaboraviti rad. To je uvek prvi korak. Pored toga mislim da je veoma važno upoznavati nove metode treninga kako bi uvek bili u vrhu. Ako žele, biću veoma srećan da im pomognem kad god to bude potrebno.